Nastavljamo da pričamo o asistivnoj tehnologiji, odnosno agumentativnoj i alternativnoj komunikaciji. Često se misli da su samo komunikatori visoke tehnologije asistivna tehnologija u komunikaciji, ali istina je da se i komunikacijska pomoću slika i fotografija (piktograma, simbola,...) isto smatra vrstom AAK.
U albumu možete da vidite kako sam kod mene u grupi u vrtiću napravila i vizuelni podsetnik (aktivnost je podeljena na sekvence gde pri svakoj sekvenci opisujemo radnju koje dete radi) koji koristimo u cilju komunikacije - šta želim? Želim vodu. Želim muziku. Želim da odmorim. Dete koje nema razvijen ili ima nedovoljno razvijen govor, odlazi do simbola i pokazuje ono što želi odnosno ono što bi trebalo da uradi, a mi verbalizujemo to što dete pokazuje.
Da li ste vi imali neka iskustva sa korišćenjem slika (simbola) u cilju komunikacije?
Wikipedia (2012) kaže da je asistivna tehnologija (AT) zbirni naziv koji uključuje asistivna, adaptivna i rehabilitaciona sredstva za osobe s invaliditetom. Takođe uključuje proces izbora, pronalaženja i korišćenja tih sredstava.
AT podrazumeva različite alate koji omogućavaju da se određeni zadaci obavljaju lakše i brže. Sama tehnologija koja se koristi može biti od niske tehnologije (low tech) do visoke tehnologije (high tech), odnosno da asistivna tehnologija jesu i jednostavna pomagala poput držača za olovku do posebnih računara i komunikacionih tabli.
Kada govorimo o asistivnoj tehnologiji u cilju lakše komunikacije važno je da spomenemo alternativnu i agumentativnu komunikaciju (AAK). AAK ima za cilj da poboljša komunikaciju koristeći različite modele i metode komunikacije. Ona kao i asistivna tehnologija podrazume i jednostavne i kompleksne tehnike koje pomažu u komunikaciji – ona pomaže odrasloj osobi ili detetu da se lakše izrazi.
Ceo tekst možete pročitati klikom na link u opisu profila 👆🏼 Za kraj korisna informacija - CENTAR ZA ASISTIVNU TEHNOLOGIJU se u Srbiji nalazi u ŠOSO “Milan Petrović” u Novom Sadu (Bate Brkića bb, Novo naselje) i tu možete zakazati procenu za AAK, nakon koje ćete dobiti savet da li i koji komunikator možete koristiti.
Nastavljamo sa pričom o proceni razvoja i koji materijali i igračake se koriste sa tim ciljem.
Sama procena razvoja deteta trebalo bi i jeste organizovana kroz igru (ukoliko nije tako onda postoji veća šansa za frustraciju, otpor, loše rezultate,...). Logički nizovi - drvena didaktička igračka koja se u proceni može koristiti za procenu manipulativne spretnosti, vizuelne diskriminacije i razvoja mišljenja. 🌟 Procena manipulativne spretnosti - posmatramo kako dete uzima kuglicu (procena hvata), da li pogledom prati pokret koji pravi (koordinacija oko-ruka), brzina ređanja, spretnost izvođenja aktivnosti. 🌟 Procena vizuelne diskriminacije - da li dete prepoznaje boje i oblike, da li prepoznaje različite prelaze na istim oblicima (kružne perle su različite veličine), da li zna da imenuje boje. Krećemo od osnovnih boja (žuta, plava, crvena), nalog postavljamo tako da stavimo prvu perlu i pitamo dete da stavi perlu iste boje. 🌟 Procena mišljenja - da li dete može da isprati zadati niz, da li kada mi prođamo niz može da ga iskopira, da li zna koja ide sledeća (npr. postavimo perle u redosledu plava, žuta, plava, žuta - da li će shvatiti da je sledeća plava). Cela procena se izvodi uz neku priču ili pesmicu, može se podeliti na delove, kako bi detetu bilo zanimljivo. Radi se sa decom od 3+ godine i naravno očekivanja nisu ista za dete od 3 godine i za dete od 5 godina.
#igromdoznanja
“Sva deca su posebna i ona čine da budemo posebne osobe”. Često se ta sintagma posebne potrebe stavlja u negativan kontekst, ali ona ne znači da neko ima drugačije potrebe, već da se njegove potrebe možda moraju zadovoljiti na drugačiji način, ali kako približiti dete koje slabije vidi ili čuje, ili dete koje ne hoda ili dete koje ne govori deci, kako ih pripremiti da što bolje prihvate novog druga ili drugaricu?
Uz razgovor i priču, jer svaki put kada razgovaramo sa detetom činimo da detetov mozak raste, činimo da se razvija.
Priprema grupe ili odeljenja za novo člana je poželjno i potrebno kako bi se “novo” dete osećalo dobrodošlo i kako bi druga deca razumela navike i socijalnu interakciju na koju možda nisu navikla. Drugari iz Izdavačke kuće @pcelica_knjige potrudili su nam olakšaju ovaj razgovor i objavili su ediciju Posebni prijatelji.
U ovoj ediciji nalazi se četiri slikovnice – Sanjin svet, Neobičan duet, Porodica vilenjaka i Mali šahista koje govore o različitim junacima i junakinjama koji su isti, a opet malo drugačiji od svojih vršnjaka. Svi oni vole da se igraju, crtaju, pišu. Ponekad se ljute, ponekad su tužni, ali opet većinu vremena su nasmejani i raduju se različitim stvarima kao i sva deca. Sanja, Filip, Mila i Nikola su naši drugari iz grupe, naši drugari iz odeljenja, naši drugari iz parka, koji imaju različite poteškoće i smetnje u razvoju, ali ih to ne definiše, oni nam svašta nešto govore samo je potrebno da ih saslušamo.
Četiri priče govore o životima četiri deteta, Sanja ima autizam, Nikola je slabovid, Filip je gluv, a Mila ima cerebralnu paralizu. I oni su tu kako bi nam pomogli da bolje razumemo njihov svet, ali i da nam pomognu da ga drugoj deci približimo.
Okupite decu u krug i sedite zajedno svi na pod (ili stolice), pročitajte priču povedite razgovor o tome šta ko voli, čemu se ko raduje, šta koga čini tužno – svi će uvideti da su to vrlo slične stvari. Druženje i igranje na silu ne može uroditi plodom, ali ako deci približimo novog druga ili drugaricu i potrudimo se da ih bolje razumeju onda se tu stvaraju divna prijateljstva.
Umaraju li male ruke i prsti vaše dece kada pišu ili pak boje? Današnji link u opisu profila 👆🏼 donosi 5 jednostavnih i brzih vežbica za jačanje mišića šake i prstiju koje će dete doživeti kao igru, jer to i jesu.
Ove vežbe su dobar način za „buđenje“ mišića šake i prstiju za pisanje. Jedan primer➡️
🌟 Olovka koja hod - Pozicija olovke: Koristeći svoju dominantnu ruku (rukom kojom pišete), držite olovku za gornji deo (deo gde se nalazi gumica). Olovku držimo onako kako bi je držali da želimo da pišemo (pomoću palca, kažiprsta i srednjeg prsta). Zadatak je da uz pomoć ova tri prsta „hodamo“ prema vrhu olovke. Kada dođemo do kraja, „hodamo“ natrag od vrha olovke do kraja. Važno je da se ne koriste drugi prsti, kao i druga ruka kao pomoć. Ukoliko se radi u paru može se organizovati i takmićenje ko će pre.
