Korišćenje asistivne tehnologije u komunikaciji

Wikipedia (2012) kaže da je asistivna tehnologija (AT) zbirni naziv koji uključuje asistivna, adaptivna i rehabilitaciona sredstva za osobe s invaliditetom. Takođe uključuje proces izbora, pronalaženja i korišćenja tih sredstava. AT podrazumeva različite alate koji omogućavaju da se određeni zadaci obavljaju lakše i brže. Sama tehnologija koja se koristi može biti od niske tehnologije (low tech) … Continue reading Korišćenje asistivne tehnologije u komunikaciji

Da li znate ko su Posebni prijatelji?

"Deca sa posebnim potrebama čine da budemo posebne osobe." Ovu izjavu bih izmenila i dopunila - "Sva deca su posebna i ona čine da budemo posebne osobe". Često se ta sintagma posebne potrebe stavlja u negativan kontekst, ali ona ne znači da neko ima drugačije potrebe, već da se njegove potrebe možda moraju zadovoljiti na … Continue reading Da li znate ko su Posebni prijatelji?

Šta radi defektolog?

Kada govorimo o definiciji defektologije, srećemo sledeću: "Defektologija je nauka koje se bavim određenim smetnjama u razvoju ili psihičkim, odnosno telesnim nedostacima kod dece i odraslih." Ovako opisano o defektologiji možemo da zaključimo svašta, ali ujedno i ništa jer koliko god ova definicija bila opširna, ujedno je nejasna, otuda i moja potreba da jedan tekst … Continue reading Šta radi defektolog?

Benefiti korišćenja ljuljaške u cilju senzorne stimulacije

Dete dok je još u stomaku majke se ljuljuška, a kada se rode, bebe često nosimo i ljuljamo kako bi lakše zaspale, prestale da plaču ili da bi se ublažili grčevi. Čak i kada dete poraste ljuljanje ima umirujući efekat. Poslednjih godina se sve više priča o senzornim sistemima i senzornoj integraciji i koliko je … Continue reading Benefiti korišćenja ljuljaške u cilju senzorne stimulacije

Od umetaljke do grafomotorike

Da li ste nekada razlišljali o tome šta je to dobra igračka? Koje to osobine bi trebalo neka igračka ili igra da poseduje da bi je vi opisali kao dobru? Po meni, kada razmišljam o dobroj igrački onda mora zadovoljiti tri kriterijuma: da je od kvalitetnog materijala (iliti da je jedno padanje ne može rasturiti), … Continue reading Od umetaljke do grafomotorike

MATERIJAL – Priče u slikama

Zašto priče u slikama? Priče u slikama ima cilj razvoj govora, ali i razvoj mišljenja. Kada dete priča priču po slikama, ono slike posmatra i izvodi zaključke o njima na osnovu kojih sklapa priču (priča može biti iskazana usmeno i/ili pismeno). Priče u slikama su dobar materijal za decu koja tek uče da se izražavaju … Continue reading MATERIJAL – Priče u slikama

Da li gledanje u ekran šteti ranom razvoju?

Poslednjih godina svedoci smo sve većeg broja dece koja imaju različite smetnje u razvoju, a prvenstveno kada govorimo o razvojnim smetanjama to su govorno-jezički problemi i poremećaji pažnje. Zašto je to tako? Svakako je niz različitih fakora koji utiču na rani razvoj svakog deteta, od ličnih karakteristika i osobina, preko genetike do okruženja deteta. Danas … Continue reading Da li gledanje u ekran šteti ranom razvoju?

Problem novog doba – ekranitis, naziv koji nije šala

Ekranitis je nova bolest savremenog doba. Sam naziv ekranitis nije uveden u dijagnozu, on se i dalje koristi kao lirski oblik. Ono što treba da shvatimo je da o ovoj temi što više razgovaramo i uključimo sve alarme. Ekranitis je jedna tema o kojoj bih mogla da govorim i pišem nekoliko dana, ali ću se … Continue reading Problem novog doba – ekranitis, naziv koji nije šala

Razvojna mapa od 3 do 5 godina

Šta je razvojna mapa? Razvojnu mapu je najbolje shvatiti kao putokaz odnosno putanju koja govori kojim tokom bi trebalo da ide detetov razvoj, ona služi kao vodič, ali ne i kao sveto slovo - što bi značilo da će neko dete određenu veštinu savladati sa 18 meseci, dok će drugo savladati sa 20 meseci i … Continue reading Razvojna mapa od 3 do 5 godina

Razvoj dečijeg mozga

Kada razmišljamo o samoj strukturi ljudskog mozga znamo da postoje leva i desna hemisfera i da su one zadužene za različite funkcije ljudskog tela, svaka od hemisfera imaju sopstvena funkcionalna težišta. Ali ono što se često zaboravlja ili stavlja po stranu jeste povezanost leve i desne hemisfere preko corpusa callosuma (moždane grede) preko koje komuniciraju. … Continue reading Razvoj dečijeg mozga