Strategije za razvoj zajedničke pažnje

Zajednička pažnja u kontekstu ranog razvoja predstavlja koordinisanu pažnju roditelja i deteta koja je usmerena jedna prema drugima i/ili prema trećem predmetu ili događaju. Smatra se da ona igra veliku ulogu u ranom razvoju i da je jako važna za razvoj govora. Ta pažnja se postiže prirodno, instiktivno i to je onaj trenutak kada vidimo … Continue reading Strategije za razvoj zajedničke pažnje

Kako oponašanje zvukova stimuliše razvoj govora

Moglo bi se reći da razvoj govora već počinje sa razvojem čula sluha kada dete počinje da čuje zvuke i govor dok je ušuškano u stomaku. A sama komunikacija počinje mnogo pre prve pojave prve reči. Prvo se pojavljuju vokali, pa brbljanje (babling) i gukanje. Beba imitirajući odrasle koji joj se obraćaju ponavlja glasove, koje … Continue reading Kako oponašanje zvukova stimuliše razvoj govora

Kako komuniciramo sa detetom utiče na razvoj govora

Kada govorimo o razvoju govora, znamo da je razgovor ključan u stimulaciji razvoja. Studije koje se rade poslednjih godina umesto značaja razgovora naglašavaju značaj načina kako komuniciramo sa detetom. Nije poneta koristiti dugačke, komplikovane reči ili davati kartice koje dete imenuje već je cilj stvarati situacije i sa detetom zaista razgovrati, razgovarati tako da poštujemo … Continue reading Kako komuniciramo sa detetom utiče na razvoj govora

Korišćenje asistivne tehnologije u komunikaciji

Wikipedia (2012) kaže da je asistivna tehnologija (AT) zbirni naziv koji uključuje asistivna, adaptivna i rehabilitaciona sredstva za osobe s invaliditetom. Takođe uključuje proces izbora, pronalaženja i korišćenja tih sredstava. AT podrazumeva različite alate koji omogućavaju da se određeni zadaci obavljaju lakše i brže. Sama tehnologija koja se koristi može biti od niske tehnologije (low tech) … Continue reading Korišćenje asistivne tehnologije u komunikaciji

MATERIJAL – Priče u slikama

Zašto priče u slikama? Priče u slikama ima cilj razvoj govora, ali i razvoj mišljenja. Kada dete priča priču po slikama, ono slike posmatra i izvodi zaključke o njima na osnovu kojih sklapa priču (priča može biti iskazana usmeno i/ili pismeno). Priče u slikama su dobar materijal za decu koja tek uče da se izražavaju … Continue reading MATERIJAL – Priče u slikama

Nepravilan izgovor glasova – Logopedske vežbe

Šta je artikulacija glasova? Artikulacija (izgovor glasa) je način izgovaranja glasova. Sam glas se stvara u govornom apratu kada vazdušna struja iz pluća dušnikom stigne u glasnicu, koja kada je zategnuta prolaskom vazdušne struje treperi i proizvodi glas (zvuk) - zvučni glasovi (a, b, v, d, dž, đ, g, z, ž, e, i, j, l, lj, m, n, nj, o, … Continue reading Nepravilan izgovor glasova – Logopedske vežbe

Čitajmo zajedno – Od glasa do slova

Ovaj tekst ću početi sa - Od glasa do slova je priručnik koji bi trebalo da ima svaka pripremna predškolska grupa, a u daljem tekstu ću objasniti i zašto tako mislim. Iako često čujemo sa različitih strana da predškolci nema potrebe da znaju slova, da će ih naučiti u  školi, da na tom uzrastu bi … Continue reading Čitajmo zajedno – Od glasa do slova

Razvojna disfazija – F80.1 i F80.2

Više o govorno-jezikčim poremećajima i uopšteno o dijagnozi F80 možete da pročitate na linku. Dijagnoza razvojne disfazije, pored dijagnoze disharmonični razvoj (F83), je jedna od najčešćih dijagnoza kod dece koja imaju problema sa razvojem govora. U daljem tekstu potrudiću se da vam pojasnim šta ovaj govorno-jezički poremećaj predstavlja i koje su njegove karakteristike. Šta je … Continue reading Razvojna disfazija – F80.1 i F80.2

Montesori lekcija u tri vremena (usvajanje pojmova)

Montesori pedagodija izdvaja poseban način usvajanja novih reči odnosno pojmova i nju je Marija Montessori nazvala "lekcija u tri vremena". Sama metoda lekcije u tri vremena pomaže u razvoju govora i ja je često korisitim u radu kako bi detetu olakšala razumevanje i usvajanje novih reči. Sama metoda je vrlo jednostavna za primenu i podrazumeva … Continue reading Montesori lekcija u tri vremena (usvajanje pojmova)

Dvojezičnost/bilingvizam i kašnjenje u govorno-jezičkom razvoju

Kako se definiše bilingvizam? Bilingvizam se definiše kao sposobnost pojednica da koristi dva jezika. Nauka postavlja pitanje u kojoj meri osoba može da govori dva jezika podjednako dobro i da li postoje razlike u upotrebi maternjeg jezika i drugog naučenog jezika. Maternji jezik je jezik koji osoba usvaja od rođenja. U literaturi se mogu pronaći i sledeći pojmovi … Continue reading Dvojezičnost/bilingvizam i kašnjenje u govorno-jezičkom razvoju