Nema učenja na silu. Možemo naučiti dete da mehanički ponavlja kao papagaj i radi radnje kao robot, ali to znanje nije funkcionalno. To što dete zna da izdeklamuje neku definiciju (neretko uz pomoć veću nego što je potrebna) ne znači da je steklo neko znanje, već da je to učenje u “prazno”.

Tri koraka koja su potrebna da bi se stekla nova veština:

REGULACIJA – pre početka bilo koje aktivnosti nervni sistem deteta mora biti u balansu.

To bi značilo da ukoliko je dete uznemireno, uzbuđeno, vruće mu je ili hladno,… prvo moramo da mislimo na senzorne potrebe deteta.

ZAJEDNIČKA PAŽNJA – kada je nervni sistem u balansu, onda nam je cilj da združimo pažnju sa detetom.

To bi značilo da pratimo detetova interesovanja i da ne ignorišemo znake komunikacije koje nam dete pruža.

UČENJE – kada je nervni sistem u balansu, a pažnja zajednička, onda nastupa učenje.

To bi značilo da se dete oseća sigurno i bezbedno, da je uspostavilo odnos sa nama i da možemo započeti razvoj novih ili usavršavanje postojećih veština.

Učenje u funkciji, iskustveno učenje, razvoj novih znanja i veština može da nastupi onda kada smo izgradili odnos sa detetom, a nervni sistem deteta je u balansu.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.