Senzorno preopterećenje se događa kada je nervni sistem previše stimulisan. Jedno ili više čula prima previše stimula, infromacija, iz okruženja koje ne može da obradi i dešava se preopterećenje. To može biti previše različitih zvukova u isto vreme, soba koja je prepuna ljudi ili prostorija puna jakih mirisa.
Za osobe koje su neruotipične dovoljno je da odu ili se pomere od izvora koji izaziva neprijatnost. Ali je preopterećenje intezivnije i teže je “pobeći” kada je reč o detetu koja imaju problema sa senzornom obradom.
Najbolji način da se izbegnete senzorno preopterećenje je znati šta ga pokreće kod deteta. Neki od znaka da može doći do preopterećenja senzornih sistema jesu:
- prekrivanje lica ili zapušavanje ušiju,
- izbegavanje određenih mesta,
- plač,
- bežanje od određenih situacija,
- “isključivanje”,
- negodovanje na određene teksture, materijale ili zvuke.
Ono što možemo da uradimo ukoliko primetimo neki od ovih znaka je da se sklonimo iz okruženja koje je previše stimulativno za dete (npr. bučne igraonice). Nekada je moguće da prilagodimo okruženje i samo okruženje pripremimo za dete (npr. učionica ili soba u vrtiću). Ali je u isto vreme jako važno da radimo na jačanju samoregulacije i povećanja nivoa tolerancije uz stručno lice.
Neki od saveta šta učinit kako bi olakšali senzorno preopterećenje su:
