“Beskrajno volimo svoju decu. Međutim, naša predanost nije uvek dovoljna. Jer deca u odrastanju moraju da ovladaju potrebnim veštinama kako bi izrasla u jake ljude, koji će znati da se snađu u svetu. Za roditelje je to dugotrajna i često zahtevna borba, ako ne i najodgovorniji zadatak koji moraju da obave, a to je sigurno teži i zahtevniji rad od univerzitetskih studija!” – H.Majer-Hauzer (citat iz knjige Samostalna deca su srećnija, pedagoški model Marije Montesori)

Dugoročan cilj podrške detetovom razvoju i iz ugla roditelja i iz ugla osoba koje rade sa decom jeste da ona budu samostalna. Ceo taj čin odrastanja prolazi kroz put potpune zavisnosti od druge osobe (najčešće roditelja) do samostalne osobe koja misli i radi stvari za sebe.

Učenje samostalnosti kreće od ranog uzrasta, već kada jednogodišnjem detetu damo priliku da proba da jede samo, donese igračku koja mu se dopada ili da baci nešto u kantu za smeće (složićete se da većina dece ima ima fazu kada obožavaju da bacaju stvari u smeće). Na taj način im pokazujemo da im verujemo i da pružamo im podršku da sami istraže svet oko sebe.

Samostalnost se uči kroz svakodnevne situacije, krećemo od malopre pomenutih malih koraka kao što je biranje odeće, do vezivanja patika, ali i kasnije na šta će potrošiti džeparac do tinejdžerskog doba gde dete bira školu ili fakultet koji želi i koji im odgovara

Svaka mala odluka koju donesu, bila ona ispravna ili pogrešna, pruža iskustvo učenja koje će im pomoći da postanu nezavisni ljudi na koje možemo biti ponosni. A uzbuđenje koje i mi dobijemo kada vidimo kako sami preduzimaju sledeći korak i uspevaju je bonus.

Photo by Maggie My Photo Album on Pexels.com

Koji su to načini za podsticanje samostalnosti?

Budite podrška – strah od neuspeha nije stran ni na ranom uzrastu. Ne mora sve biti savršeno, trebalo bi uvek da imamo na umu da ono što mi možemo da uradimo precizno u našim godinama, dete će tek naučiti. Podstaknite svoju decu da isprobaju nove stvari, izađu iz svoje zone udobnosti i da budu kreativni bez pritiska da uspeu, pobede ili budu savršeni.

Budite primer – deca uče putem imitacije, ukoliko im mi ne pružamo primer koji želimo da oni usvoje u svom ponašanju, ne možemo očekivati da će to učinti to što želimo.

Rešavajte probleme zajedno – umesto da svaki put uskočite i rešite problem ili zadatak umesto deteta, probajte zajedno da dođete do rešenja. Postavite detetu pitanja “KAKO I ŠTA MISLI DA BI TREBALO URADITI?”.

Dopustite detetu da izabere – Svaki dan ispunjen je stotinama izbora. Jabuka ili banana? Crvene cipele ili plave? Dopustite detetu da napravi te male izbore koji im daju osećaj kontrole i koji vodi do samostalnog razmišljanja.

Upostavite rutinu – uspostavite rutinu u toku dana, jutaranju i/ili večernju, predvidljive stiuacije pomažu deci da se bolje pripreme za ono što ih čeka i da lakše ovladaju sopstvenim emocijama. Nove situacije se lakše savlađuju u poznatom okruženju.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.