Poslednjih godina svedoci smo sve većeg broja dece koja imaju različite smetnje u razvoju, a prvenstveno kada govorimo o razvojnim smetanjama to su govorno-jezički problemi i poremećaji pažnje. Zašto je to tako?

Svakako je niz različitih fakora koji utiču na rani razvoj svakog deteta, od ličnih karakteristika i osobina, preko genetike do okruženja deteta. Danas ću se zadržati na faktoru okruženja i kolika je moć ekrana kada govorimo o uticajima na rani razvoj. O ovoj temi je već na blogu pisala moja kolegnica Kosana, ja ću se samo nadovezati na temu (Sa defektologom na ti), a njen tekst možete pročitati klikom na link.

Svesna godine u kojoj živimo i da bi trebalo da se ide u korak sa tehnologijom, pre svega bih želela reći da ja nisam njen protivnik, šta više smatram da ona u mnogim slučajevima može biti korisna, ali jesam protivnik opšteprihvaćenog načina korišćenja – “Evo ti telefon i budi miran/na”.

Zašto to kažem?

Onog trenutka kada detetu od 6 meseci ili pak godinu damo telefon da bi se umirilo, mi možda dobijamo par minuta mira, ali gubimo mnogo toga ukoliko to ponavljamo iznova i iznova.

Dete koje nema vremensku kontrolu nad gledanjem sadržaja na telefonu, tabletu, računaru dobija jedan presimulišući sadržaj koji ga “opija” odnosno detetov mozak dobija veliku količinu informacija koje ne može tom brzinom obraditi sa jedne strane, a sa druge strane luči se oksitocin (hormon hipofize) koji je odgovoran za zadovoljstvo. Pa tako usled prevelike količine oksitocina svaki sledeći put detetu je potrebno još stimulusa da bi osetilo wow efekat.

smartphone-face-id-concept-with-boy_23-2147696631.jpg

 

Isti taj wow efekat dete dobije i kada uspe da složi slagalicu ili poređa kulu prvi put, ali ne u toj meri i onda takvo zadovoljstvo nije dovoljno, telu je potrebno još i dete postaje nezainteresovano za igranje i igračke koje mu nudimo.

 

 

 

Što znači – PREVIŠE VREMENA PRED EKRANOM -> PREVIŠE STIMULUSA -> POREMEĆENA SENZORNA OBRADA.

Kada dete postane nezaineresovano za igre i igračke ono je uskraćeno i za učenje, jer se dete razvija stičući znanja i veštine istraživanjem i igranjem. Jednolično pomeranje prsta po ekranu može delovati zanimljivo, ali dugoročno gledano detetu ne donosi ono što mu je potrebno.

Koje su posledice prekomernog gledanja u ekran?

  • kašnjenje u razvoju govora,
  • poremećaj pažnje,
  • poremećaj ponašanja (npr. česti tantrumi koji traju duže vreme i nakon 5. godine),
  • teže uspostavljanje socijalne interakcije,
  • neodazivanje na ime,
  • pormećaj senzorne integracije tj. senzorna disfunkcija (npr. dete koje gleda u ekran dok jede, ne oseća ukus i teksturu te hrane, jer je mozak zauzet nečim drugim),
  • slabije razvijena motorika (i gruba i fina motorika),
  • nezainteresovanost za okolinu.

Sve naborojano deluje kao da sam pisala o znacima autizma, ali oni su slični kao i kada dete u najvažnijem razvojnom periodu života (do 3 godine) provede uz ekran umesto uz govor ljudi oko sebe, vršnjake, u igri, istražujući prirodu i svet oko sebe.

Same posledice ekranitisa se mogu videti svuda oko nas, a po mom mišljenju baš zbog različitih uticaja iz okruženja razvojna mapa koja trenutno postoji kao vodič za praćenje detetovih postignuća na razvojnom polju će verovatno za nekih 10ak godina, ako ne i pre morati biti izmenjena.

Šta uraditi?

Jednostavno dozirati!

Dete do 12 meseca života ne bi trebalo da direktno izloženo ekranu bilo kog tipa, kasnije to može biti dozirano od 30 do 60 minuta do 3. godine, nakon treće i do 2h. S tim da ukupno vreme provedeno ispred ekrana ne bi trebalo da bude odjednom, a da vreme provedeno u igri, parku, dvorištu bude duplo veće.

signature

 


Slike preuzete sa: freepik.com i shutterstock.com

 

Advertisements

One thought on “Da li gledanje u ekran šteti ranom razvoju?

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.