Razvoj orijentacije u vremenu kod dece

Kako da dete nauči šta je vreme i koliko traje aktivnost?

O vremenu ne možemo govoriti kao da je to nešto što se opaža, već je to doživljaj koji se saznaje (Nikolić, Ilić-Stošović i Ilić, 2011, prema Eraković 1987).

Iz napisane rečenice mogli bi da zaključimo da je apstraktno mišljenje potrebno kako bi dete razumelo pojam vremena i da je za razvoj orijentacije u vremenu potrebna i psihomotorna aktivnost kako bi dete vreme “doživelo”.

Kako teče razvoj orijentacije u vremenu prema uzrastu?

Razvoj dečije orijentacije u vremenu kreće od ovladavanja sadašnjim vremenom, u kome se odvijaju različite aktivnosti sa različitim trajanjem, kasnije kako se razvija apstraktno mišljenje počinje shvatanje prošlog i budućeg vremena.

U narednoj tabeli je postavljen okviran vremenski period kada dete savladava koju vremensku odrednicu, ali važno je zapamtiti da je on okviran i da se svako dete razvija prema individualnim karakteristikama.

Uzrast

4 godine

Dete na ovom uzrastu razlikuje pojmove jutro i veče, kao promenu koja je vidljiva “golim okom”.

5 godina

Na uzrastu od 5 godina dete razlikuje pojmove veče, noć i spavanje.

6 godina

Predškolski uzrast od 6 godina donosi razumevanje pojma popodne, ali i različite odrednice (kvalitete) sadašnjeg vremena (istovremenost, naizmeničnost, redosled i trajanje radnji) – pa mogu da odgovore na pitanja npr. Kad si jutros ustao šta si uradila? Ili Dok mi pričamo, gde je tvoja mama sad?

7+ godina

Na ovom uzrastu dete počinje da shvata kako se gleda na sat, šta se to desilo u prošlosti, i na kraju šta se to može desiti u budućnosti.

Kako kroz igru vežbati orijentaciju u vremenu?

Moj predlog za predškolce, ali sve drugare koje zanima kako se gleda na sat i da odrede koliko neka aktivnost traje jeste igra GAMA 3.
DSC_6984Jedna od odradnica tj. kvaliteta vremena jeste i trajanje aktivnosti (trajanje vremena), a savladavanje ovog kvaliteta je možda posebno značajno za decu koja vole rutine i kojoj znači da znaju koliko određena aktivnost/radnja traje kako bi mogli da se pripreme za promenu (deca sa dijagnozom pervazivnog poremećaja, autističnog spektra, senzorne disfunkcije,…).

Gama 3 jeste igra za decu uzrasta 6+ godina i u kutiji sadrži tablu sa satom, kao i dve table (zelenu i crvenu) koje imaju isečke za određivanje vremena odnosno koliko je minuta prošlo (svaki isečak označava vremenski period od 5 minuta). Pored tabli sadrži i 15 kartica koje imaju ispisano različito vreme, ali i 12 kartica koje prikazuju aktivnosti sa različitim vremenom trajanja.

 

Kroz igru sa ovom slagalicom možete:

  • Učiti gledanje na sat sa kazaljkama – tabla sa satom ima veliku i malu kazaljku, a pored časova pokazuje i minute. A ukoliko povežete igru sa zelenom tablom koja pokazuje minute tako da svaki isečak označva 5 minuta, dete će lako naučiti gledanje na sat. Uvod u ovu igru bi moglo da bude pitanje –  Da li znaš koji je danas dan? A koliko jedan dan ima sati?
    Na početku teksta sam napisala da je pishomotorno iskustvo bitno za razvoj orijetacije u vremenu, tako da pustite dete da obrne kazaljke par puta u krug, a onda objasnite da kada velika kazaljka okrene ceo jedan krug, da to znači da je prošao jedan sat.

 

  • Trajanje vremena – crvena tabla sa isečcima i kartice koje predstavljaju različite radnje mogu da pomognu da dete uoči koliko nam je vremena potrebno da nešto uradimo, na početku ćemo dete pitati npr. Da li brže stignemo peške ili kolima do vrtića; Šta duže traje pesma ili crtani film; Šta traje kraće minut ili sekund,…

 

 

Kod ove slagalice je dobro što su sve slike i aktivnosti jasno obeležene, pa se lako o svemu može povesti priča i kroz igru i razgovor učiti o vremenu, kasnije možete organizovati i neko takmičenje ko će pre nešto pokazati ili objasniti šta se na slikama događa koristeći vremenske odrednice.

Pored slagalice, kvalitete vremena možete vežbati tako što ćete vežbati:

  • Redosled aktivnosti u toku dana – pričajte o tome šta ste radili i šta se sve radi u toku dana kako bi dete savladalo pojmove sad, pre i posle.
  • Istovremenost – razgovarajte o tome šta se dešava u isto to vreme, samo na drugom mestu, npr. Mi sada ovde sedimo i igramo, a tvoja sestra je u školi.

  • Naizmeničnost – možemo da ispitamo uz pomoć pitanja npr. Kada završimo sa ručkom, šta ćeš ti da radiš, a šta ću ja da radim?

 

Učimo kroz igru, jer kroz igru je najlepše.

 

Ukoliko vam se dopala ova igra, Gama 3 slagalicu možete pronaći na sajtu Izdavačke kuće PIKOM klikom na sliku ispod.

logo2014

 

 


Post je napisan u saradnji sa Izdavačkom kućom PIKOM, što ni na koji način nije uticalo na formiranje mog mišljenja o predstavljenom proizvodu.

Literatura: 
Nikolić, S., Ilić – Stošović, D. & Ilić, S. (2011): Razvojna procena i tretman dece predškolskog uzrasta.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s