Reedukacija psihomotorike

Dete još intrauterino (u stomaku majke) uči putem pokreta. Pokret nam omogućava da istražujemo i da se upoznajemo svet oko sebe i sebe same. Pokret koji vršimo ili opažamo među drugima i među stvarima oko nas u nama uvek definiše određeni doživljaj koji se prepoznaje svešću.

Šta je onda reedukacija psihomotorike?

Reedukacija psihomotorike ili tretman pokretom javlja se u našem savremenom svetu kao metod koji detetu otkriva jasan doživljaj sebe sama, svest o sebi kao ličnosti, te doživljaj i svest o svome mestu u svetu, što mu omogućava samostalanost u životu, u ravni uzrasta koji ono doseže (Bojanin, 2006). Reedukacija psihomotorike usmerena je na razvoj izražajnih sposobnosti deteta, pre svega onih sposobnosti koje detetu omogućavaju da ovlada sopstvenim telom i samim tim da može da osmisli i organizuje pokret tako da on bude svrsishodan. Ovaj vid tretmana koristi se kao način usmeravanja i prevežbavanja detetovih iskustava nastalih usled disharmoničnog razvoja struktura i funkcija psihomotornog sprega (Krstić, 2006, prema Bojanin, 1986).

Koje su odlike reedukacije psihomotorike?

Ovaj vid tretmana koristi pokret kao glavno sredstvo, svaka razmena osećanja vrši se preko motorne aktivnosti, svaki pokret koji se izvodi se imenuje i time se postiže da psihomotorna aktivnost postane deo svesti.

Dete kao što je na početku rečeno svet spoznaje putem pokreta. Otkrićem prostora dete se nalazi u novom svetu koje tek treba istraživanjem da spozna. Sam razvoj svesti i ličnosti deteta međusobno je povezano sa razvojem doživljaja telesne celovitosti (Išpanović i Govedarica, 2006).

Reedukacija psihomotorike je proizašla iz kliničkih iskustava dečje psihijatrije i defektologije. U reedukaciji psihomotorikom opažaj i pokret čine osnovni instrument, ili put komunikacije doživljaja deteta i terapeuta, i to uvek u oba smera (Bojanin, 2006). S obzirom da “dete ne raspolaže prethodno naučenim, uvežbanim adaptivnim obrascima…”, zadatak tretmana psihomotorikom jeste da detetu omogući obnovu i eventualni dalji razvoj (što zavisi od uzrasta) onih struktura i funkcija koje će ga osposobiti da na kreativan način odabere i ostvari te “adekvatne obrasce” koji mu nedostaju. Opažaj može da bude svim čulima usmeren ka spoljnjem svetu, kao i prema sebi samome i sopstvenoj osećajnosti.

child-753352_1920

Prema Bojaninu aktivnosti reedukacije psihomotorike delimo na osnovu problema sa kojim se dete suočava:

  1. Opšte vežbe
  2. Specijalne vežbe (koje su direktno usmerene na problem.

Opšte vežbe su:

  • Vežbe poznavanja doživljaja telesne celovitosti (obnavljaju osnovne podsticaje saznajnog čina koji se baš i zasniva poznavanjem sopstvenog tela),
  • Vežbe imitacije (na svim uzrastima, na svoj način podstiču kontrolu sopstvenih pokreta u savlađivanju određenih socijalnih veština, držanja tela i ponašanja u socijalnom polju),
  • Vežbe ritmike (primenjuju se u svim uzrastima na svoj način, dete obavlja one ritmičke aktivnosti koje zadaje terapeut).

Specijalne vežbe su:

  • Vežbe orijentacije u vremenu, imaju zadatak da pomoću pokreta, ritmova, aktivnosti telom, pojedinačno ili u grupi, potpomažu otkrivanje kvaliteta vremena, dimenzija kao što su trajanje, dužina, prijatnost i neprijatnost atmosfere, redosled ili naizmeničnost.
  • Vežbe orijentacije u prostoru, uvežbavaju se na primer: prepoznavanje sličnih i različitih predmeta po obliku, boji i prostornim dimenzijama, ili prepoznavanje odnosa između predmeta u prostoru.
  • Vežbe gnostičkih sposobnosti uvežbavaju: prepoznavanje sličnih opažanja u okviru svih modaliteta čula; uočavanje razlika i sličnosti između različitih predmeta svim modalitetima čula koja su tu angažovana; prepoznavanje delovanja i svrhe tih stvari; prepoznavanje različitih izraza lica na slikama i fotografijama imitacijom tih izraza lica i prepoznavanja jednih na drugima,…
  • Vežbe praksičkih sposobnosti i veština pokreta uvežbavaju različite oblike koordinacije aktivnosti, shodno uzrastu; različite oblike držanja tela u prostoru i socijalnom polju, igre serijacija i klasifikacija različitim oblicima i vrstama predmeta, gradnjom i rušenjem, prosipanjem i slaganjem, sve do određenih grupa igara za koordinaciju za koje se koriste kompjuteri.
  • Vežbe govora će se odvijati u dve ravni: u ravni pukog govorenja, i u ravni semantike koja omogućava jasno sporazumevanje govorom.


Literatura:
Bojanin, S. (2006): Reedukacija psihomotorike ili tretman pokretom
Krstić, N. (2006): Reedukacija psihomotorike kao oblik neuropsihološke rehabilitacije
Išanović, V. i Govedarica, T. (2006): Reedukacija psihomotorike i relaksacija kao terapijske metode u dečijoj psihijatriji

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s