Za dete predškolskog uzrasta broj predstavlja brojanje, odnosno dete ne razume smisao broja. Sticanje pojma broja počinje formiranjem pojma skupa. Kao i za mnoge druge aspekte razvoja, kako bi se stimulisao razvoj početnog matematičkog obrazovanja potrebno je da detetovo okruženje bude takvo da ga podstiče na dalja saznanja i istraživanje. Sami matematički pojmovi nastaju kao rezultat sinergije podataka koji saznajemo čulima i njihove misaone sadržine.

Kako se razvija pojam broja?

Formiranje pojma broja je kontinuiran proces koji polazi od materijalne realnosti a završava se apstraktnim generalizacijama (Kovačević, 2014).

Kada govorimo o razvoju pojma broja, detetu moramo broj i brojanje prvo približiti principom očiglednosti. To postižemo tako što ćemo prvo brojati pojedinačne predmete gde poslednji broj koji izgovaramo pokazuje koliko predmeta ima ukupno (na taj način formiramo pojam količine). Nakon što savladamo brojanje putem dodirivanja predmeta, prelazimo na brojanje pokazivanjem prstima, zatim klimanjem glave i na kraju brojimo pokretom očiju odnsno misaono. Misaono brojanje znači da dete svojim pogledom obuhvata ceo skup.

Razvojne etape u formiranju broja

Pri formiranju pojma broja postoji više etapa, ali se na predškolskom uzrastu realizuju samo tri (Dobrić, 1981):

  • Prva etapa se realizuje na uzrastu do pet godine, gde dete percipira i operiše sa grupom objekata, a broj je reč koja određuje jednu grupu predmeta. U ovoj etapi broj je vezan za skup predmeta.
  • Drugu etapu karakteriše to da je grupa predmeta okarakterisana samo jednim određenim brojem.
  • U trećoj etapi počinju se upotrebljavati apstraktni brojevi, ali su oni još uvek vezani za konkretne predmete. U ovoj fazi dete postaje svesno brojnih odnosa.

Prilikom formiranja pojma broja potrebno je da dete motivišemo na početku aktivnosti pesmom, pričom, igrom. Deta kroz različite aktivnosti dolaze do saznanja da imaju jedan nos, jednu glavu, dve noge, dve ruke,… što i jeste početak formiranja pojma broja.

Primer: Formiranje pojma broja 1

Da bi smo formirali pojam broja 1 kao što je rečeno polazimo od očiglednih predmeta i pojmova iz okoline, koja su deci poznata. Okrećemo se oko sebe i uočavamo jednočlane skupove. Pitanja koja postavljamo su konkretna:

  • “Kada se okreneš oko sebe, koliko ima stolova?” – “Jedan”
  • “A kada pogledaš u nebo, koliko vidiš sunca?” – “Jedno”
  • “A čekaj, mi smo ljudi, koliko ljudi imaju glava? Koliko imaš ti glava na ramenima?” – “Jednu”.

Zatim pokazujemo slike sa jednočlanim skupovima, slike opisujemo tako da uvek koristimo reč “jedan” zajedno sa nazivom pojma koji pokazujemo. Nakon opisa slika, uz svaku sliku pišemo broj 1, bez da imenujemo predmet. Na taj način stimulišemo razvoj apstraktnog pojma broja. Posle toga detetu možemo da kažemo da sam napravi skup koji ima jedan član (npr. da od papira u boji iseče neki oblik i tako napravi skup – princip očiglednosti). Na kraju uvežbavamo pravilno pisanje znaka tj. broja 1.

Untitled-1


Literatura:
Dobrić N. (1981): Metodika formiranja početnih matematičkih pojmova
Kovačević P. (2014): Formiranje pojma broja od 1 do 10 u učenju matematike na predškolskom uzrastu. Svarog

5 thoughts on “Formiranje pojma broja – početni matematički pojmovi

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s