Kraj godine je sve bliži, do 2020. godine ostalo nam je još 19 dana. A kako se kraj godine polako približava dobro je izvesti neke zaključke.
U ovoj 2019. godini (do 8.12.): 🌟 preko 184 000 vas je posetilo blog i pročitalo neki od tektova.
🌟 bilo je preko 100 000 jedinstvenih poseta na blogu.
🌟 najčitaniji tekst je F83 – Disharmonični razvoj, koji je pročitalo preko 14 000 vas.
u ovoj godini objavila sam 74 teksta, a do kraja godine biće ih još bar 4.
🌟 preko 14 000 nas je na Facebook-u i preko 6500 na Instagramu.
🌟 doseg postova na mesečnom nivou na mrežama je preko 80 000 (reach).
🌟 ove godine održala sam 10 seminara Igrom do znanja, na kome je bilo preko 60 koleginica i kolega koje rade sa decom.
🌟 broj poruka na mrežama i mailovima prelazi najmanji trocifreni broj.
Šta mi govore ove brojke? ❤️da su teme ranog razvoja i stimulacije razvoja jako bitne.
❤️da se veliki broj vas susreće sa rečima, temama i zaključcima drugih stručnjaka koje nisu dovoljno jasne.
❤️da veliki broj nas voli knjige i vidi njihovu važnost u odrastanju deteta.
❤️da je još veći broj nas koji poštuje igru i smatra je najvažnijom aktivnošću za dete!
Na kraju želim da vam kažem:
HVALA 💕
Kada govorimo o razvoju govora, znamo da je razgovor ključan u stimulaciji razvoja. Studije koje se rade poslednjih godina umesto značaja razgovora naglašavaju značaj načina kako komuniciramo sa detetom. Nije poneta koristiti dugačke, komplikovane reči ili davati kartice koje dete imenuje već je cilj stvarati situacije i sa detetom zaista razgovrati, razgovarati tako da poštujemo sve stepenike razgovora i menjenja govornika i slušaoca.
Važno je da sa detetom razgovaramo, da sačekamo odgovor i budemo i mi aktivni slušaoci, a ne samo da govorimo, a da dete bude to koje sluša.
Sada već davne 1995.godine rađeno je istraživanje u kome su istraživači došli do zaključka da deca koja potiču iz imućnih porodica uzrasta 3 godine su čila oko 30 miliona više reči nego vršnjaci iz najsiromašnijih porodica. A opet danas imamo veliki broj aplikacija, dostupnih sadržaja za decu različitog uzrasta i iz različitih sredina, pa je jako veliki broj dece sa govorno-jezičkim poremećajima. Možemo zaključiti da je razlog toga nedostatak ljudske interakcije i socijalnog konteksta.
Pojedini istraživači danas naglašavaju da broj reči koje dete čuje nije presudno za razvoj mozga, već je bitan način kako komuniciramo sa detetom. “Roditeljski razgovor utiče na biološki rast mozga”, J.Gabrieli (2018). Ostatak teksta možete pročitati klikom na link u opisu profila 👆🏼
Znate onu izjavu “Progutala sam knjigu koliko mi se dopala.”, e pa danas želim da vas upoznam sa jednim Grickom, koji doslovno guta i jede knjige. Gricko je žuto čudovište koje jako, ali jako voli knjige, toliko ih voli da se desi da progrize stranicu, dve ili pet od prevelike ljubavi.
Ali da krenemo od početka, kao što kreću sve dobre priče…
Jednoga dana desila se nevolja, Gricko je pobegao iz svog kaveza (možda ga je neko i namerno pustio). Brzom brzinom odskakutao je na svoje omiljeno mesto – POLICE SA KNJIGAMA i krenuo je u grickanje, prvo se susreo sa Zlatokosom iz priče Zlatokosa i tri medveda, nažalost susret se završio sa rupom na stranicama.
Zlatokosa je svašta nešto morala da objasni porodici Medved…
Kako mu ni to nije bilo dovoljno, prošetao je i do Crvenkape i do još par knjiga… Na kraju je upao u zamku i uspeli smo da ga uhvatimo nazad u njegovu kutiju, ali zamislite!
Progrickao je i nju!
Gricko, u izdanju Pčelice, je u pravom smislu interaktivna knjiga, savršena je za uvođenje u čitanje, dramatizaciju, privlačenje detetove pažnje i usmeravanje na čitanje, jer kome ne bi ovako slatko čudovište bilo zanimljivo.
Da li ste se već susreli sa ovim žutim čudovištem koje voli knjige?
