Po rođenju bebina šaka je stisnuta i prisutna je tzv. fleksija šake i prstiju, kako dete raste šaka se opušta i dete oko trećeg meseca počinje da primećuje ruke ispred svog lica. Počinje igra gde dete stavlja ruke i prste u usta i na taj način ih istražuje. 🌟 Što znači da razvoj fine motorike kreće od rođenja deteta, u trenutku kada dete počinje da hvata predmete (krajem 4.meseca) na početku ih hvata celom šakom, a što je dete starije hvat se više "spušta" ka prstima. Razvija se koordinacija oko-ruka i preciznost pokreta. Kako bi dete moglo da razvije precizan hvat (najprecizniji hvat bi trebalo da se pojavi oko prve godine i to je klešta hvat) potrebno je da detetu ponudimo igračke i predmete kojim može baratati upravo držeći ih šakom i prstima na početku, a onda i samo prstima. 🌟 Jedna takva igračka je ova umetaljka @kockicaecotoys gde akcenat igre nije da dete uspešno umetne oblik u postolje (to će brzo savladati jer je sve oblika kruga), već je akcenat upravo u tome što svaku od delova dete može uhvatiti drugačije, postaviti prstiće u tripodni hvat (hvat sa tri prsta), pinceta hvat, klešta hvat. Baratanje ovim tipom igračaka pokaže u razvoju mišića šake i prstiju, pa samim tim i preciznosti pokreta. A sama umetaljka se može već koristiti na uzrastu od 8+ meseci (uz nadzor odrasle osobe). #igromdoznanja
Povremeno zastanite. Pauzirajte sve jurnjave, žurbe, razvojne skale, tretmane, časove, trke i uživajte u tom trenutku, tim godinama, tim malim i velikim uspesima koje ste postigli. Upijte mirise, zagrljaje, poljupce 🌟
Da li volite da se igrate u travi?
Iako kiša kuca na vrata svaka vremenska prilika je prilika da svaki slobodan trenutak sa detetom provedete u igri napolju. A u jednu takvu avanturu vode vas jedan veliki i jedan mali dečak, Zare i Strale.
Taj dan kada su dva mlada momka upala u travu, počeo je i kao svaki drugi. Jedan dečak je slagao, drugi je složeno rušio. Tata je radio svoj posao, mama je radila svoj posao. Sve je delovalo mirno i tako uobičajno.
Ali slutilo je i da će to biti jedan dobar dan.
Dok su se braća igrala, naišla su na kamen. Pomislili biste “Kamen, pa šta”, ali taj kamen je bio čaroban, pipnite ga i uverite se sami.
Taj čaroban kamen bio je ulaznica u jedan svet sa velikim životinjama, neki bi rekli džinovskim, koje proizvode različite zvukove. Probajte da ponovite šta je to rekao jedan miš veći i velikog Zareta ili velika pčela koja je velika kao tri mala Straleta.
Knjiga Zare i Strale u travi (izdavač @kozikas.izdavastvo) jeste knjiga koja zove na akciju i uz pomoć koje možete da krenete u avanturu sa detetom bilo da ste napolju ili kod kuće. Dovoljno je samo da pipnete kamen u knjizi i on će vas odvesti do čarobnih mesta i životinja, ponavaljajte zajedno sa Zaretom i Straletom zvuke koji se čuju u knjizi i na taj način razvijajte govor i jezičke spsobnosti.
A ako se i dalje dvoumite, delim sa vama još jednu informaciju, a to je da je autor knjige, Viola Vološin, logoped po zanimanju, a knjigu je odlučila da napravi da bude takva da nijedno dete neće bežati od nje.
Pre nekoliko dana završila sam čitanje knjige o devojčici Ali. Ali se nije snalazila u školi, štaviše nije volela da ide u školu jer je osećala neprestani pritisak – učiteljice, vršnjaka, okoline. Ona je bila ista kao svi, ali opet je bila drugačija. Iako je bila u godinama i razredu kada je trebalo da nauči da čita, ona to nije umela. Nije da nije želela da nauči, nije da nije imala sposobnost da nauči, već su joj je slova stalno mutila pred očima – stalno su igrala, preskakala su iz reda u red i činila da ne može da ih “uhvati” kako bi ih pročitala. Slično joj se dešavalo i pri pisanju, kako su joj stalno slova bežala, kada je trebalo da napiše jednostavnu reč nije uspevala.
Ona nije imala razumevanja od svojih vršnjaka, jer su mislili da se ona samo šali i da želi da bude zanimljiva, isto je mislila i učiteljica. Ona je mislila da ona samo želi da bude u centru pažnje. Srećom po Ali, jednog dana na zamenu je došao drugi učitelj koji je odmah posumnjao da je reč o pametnoj i mudroj devojčici koja ima problem sa slovima, ali ne jer ona želi da se izmotava, već je zaključio da bi moglo da bude reč o disleksiji i disgrafiji.
Disleksija je poremećaj u učenju čitanja i/ili razumevanja pročitanog, uz očuvanu senzornu i opštu sposobnost.
Danas neću pisati o disleksiji, već ću nastaviti da pišem o knjizi koju sam pročitala, odnosno o razlogu zašto bi svaki roditelj, učitelj, vaspitač, svaka osoba koja radi sa decom trebalo da je pročita.
Razlog je jedan, vrlo jasan, knjiga Riba na drvetu nam poručuje da je svakom detetu potrebna osoba koja će verovati i koja će se potruditi da to dete razume i da pronađe uzrok ponašanja, da krene od onog dobrog i jake strane, a ne da dete otpiše.
Jer svakome od nas je potreban neko ko u nas veruje…🌟 Da li ste čitali knjigu Riba na drvetu? Izdavač je @laguna_knjige i možete je pronaći u knjižarama.
