Ova zima je nekako sve osim zime, jer nema snega, ali nas to ne sprečava da pričamo, razmišljamo i maštamo.
Zato vas danas upoznajem sa pričom o Prutku, prutu za koji su svi mislili da je obična grana, a niko nije pomislio na njegova osećanja. A Prutko je samo tražio put da se vrati do svoje porodice.
ALI!
Srce uvek nađe put do porodice ❤️
Prutko je divna priča u stihu koja nam poručuje neke važne stvari.
A jednog Prutka poklanjam i nekome od vas, a da biste učestvovali u darivanju potrebno je da ostavite jedan komentar na ovu objavu 🌟
Igramo se do srede 29.1.2020.godine do 20h. Darivanje je otvoreno za sve koji imaju adresu za slanje na području Rep. Srbije. Srećno 🍀
Moć imitacije - znate onaj trenutak kada hranite bebu i dok prinosite kašiku bebinim ustima i vi zinete? Meni se to dešava svaki dan u vrtiću kada pomažem deci da ručaju, iako znam da ne jedem ja, već dete, refleksno zinem svaki put.
A to nije ništa drugo nego deo prirodnog ponašanja, intuitivnog, i takvo ponašanje se kod nas javlja sve dok su deca mala i dok ih smatramo malim, ali to ponašanje je važno i kasnije, jer deca gledaju, slušaju, PRIMEĆUJU i usvajaju obrasce našeg ponašanja.
A pružanje modela ponašanja je jako važno za svu decu i posebno važno za decu sa bilo kojom smetnjom u razvoju.
Budite model ponašanja koje želite da dete usvoji, jer ukoliko mi stalno gledamo u telefon, manje su verovatnoće da će dete želeti igračke.
Wikipedia (2012) kaže da je asistivna tehnologija (AT) zbirni naziv koji uključuje asistivna, adaptivna i rehabilitaciona sredstva za osobe s invaliditetom. Takođe uključuje proces izbora, pronalaženja i korišćenja tih sredstava.
AT podrazumeva različite alate koji omogućavaju da se određeni zadaci obavljaju lakše i brže. Sama tehnologija koja se koristi može biti od niske tehnologije (low tech) do visoke tehnologije (high tech), odnosno da asistivna tehnologija jesu i jednostavna pomagala poput držača za olovku do posebnih računara i komunikacionih tabli.
Kada govorimo o asistivnoj tehnologiji u cilju lakše komunikacije važno je da spomenemo alternativnu i agumentativnu komunikaciju (AAK). AAK ima za cilj da poboljša komunikaciju koristeći različite modele i metode komunikacije. Ona kao i asistivna tehnologija podrazume i jednostavne i kompleksne tehnike koje pomažu u komunikaciji – ona pomaže odrasloj osobi ili detetu da se lakše izrazi.
Komunikacija nije samo ekspresivni govor, već uključuje i mimiku, gestikulaciju i govor tela, komunikaciju bilo da se služimo neverbalnim ili verbalnim govorom korismo svaki dan.
Korišćenjem alternativnih načina komunikacije (korišćenje slika, reči na papiru ili tabli, slova ili pak komunikacionih tabli) pružamo mogućnost da se neverbalno dete izrazi. Zabluda je da će dete koje ima govorno-jezički poremećaj stagnirati u razvoju govora ukoliko koristi komunikator, upravo je suprotna situacija korišćenje npr. komunikacione table može pomoći u stimulaciji razvoja govora.
Najjednostavniji vid korišćenja AAK jeste korićenje pokaznog gesta, koji će druga osoba propratiti govornim iskazom – opisati ono što dete želi tj. govori. Ovaj način komunikacije bi bila neka početna faza, kojom dete uvodimo u složenije načine komunikacije. Asistivna tehnologija pomaže u razvoju razumevanja, usvajanju pokaznog gesta, usvajanju novih pojmova.
Praznici su prošli, ali to nije razlog da se slavlje i igra zaustavi 🎉
Nedostatak pažnje je čest problem kod dece starijeg vrtićkog i predškolskog uzrasta (5-7 godina), nije redak ni kod osnovaca, ali ukoliko na vreme krenemo sa stimulacijom razvoja pažnje i strpljenja, manja je verovatnoća da će dete imati problem u školi.
.
Pažnja deteta od tri godine još uvek je u razvoju, možemo reći i da ne postoji. Čak i ako je u aktivnosti koje voli, dete tog uzrasta se u njoj zadržava 10 do 15 minuta. A često se dešava da se na nešto
usredsredi jedva 4-5 minuta. Zato pažnju malog deteta treba razvijati, ali ne tako što ćemo od deteta tražiti da stalno ponavlja jednu te istu aktivnost, već tako što ćemo unositi promene u njegovu aktivnost, uvodeći nove elemente igre.
U proseku, dete može da se fokusira za broj minuta koji je jednak broju njihovih godina plus 2 (Jensen, 1995). Tako se 6-godišnjak fokusira oko 8 minuta. (To se ne odnosi na takve aktivnosti kao što je gledanje u ekrane.) Jedna od aktivnosti za razvoj pažnje jeste rešavanje lavirinta - pronalazeći i prateći pravi put dete se skoncentriše na zadatak koji se nalazi ispred njega, dok istovremeno razvija koordinaciju oko-ruka.
Zadatak pronalaženja pravog puta predstavlja problem situacije koje dete mora da reši, razmišljajući i koristeći logičko razmišljanje. Lavirint koji vidite u albumu je za uzrast od 4-5+ godina u zavisnosti od interesovanja deteta, a sadrži preko 40 različitih zadataka, nekih lakših, nekih težih. Izdanje je @kreativnicentar
#igromdoznanja
